Drugo stanje i prvi dani trudnoće donose razna pomešana osećanja kod budućih roditelja. Dok se ostatak familije raduje i pita kojeg će pola biti beba, kod roditelja se, sasvim logično, javljaju pomešana osećanja ogromne sreće i straha i velike anksioznosti.
Osim straha od nove uloge i potpune promene života, do koje dolazi i kod planiranih trudnoća, javlja se i opravdan strah od toka trudnoće u prvim, najrizičnijim mesecima, i zdravlja bebe. Skoro svi parovi se pitaju koliko često treba ići na kontrole, koje sve analize treba uraditi.
Baš zbog ove brige mnogi parovi, pogotovu oni koji su do trudnoće došli malo težim i dužim putem, gotovo ceo prvi trimestar, ali i deo četvrtog meseca ne mogu da odahnu. Većina njih je izjavila da su se smirili i počeli da uživaju u trudnoći tek nakon što su im stigli rezultati prenatalnog testa.
Šta su prenatalni testovi?
Pre nego što odgovorimo na pitanje kada se radi prenatalni test trebalo bi da objasnimo šta je prenatalno testiranje. Postoji više vrsta prenatalnog testiranja, a svi ovi testovi služe kako bi još u ranoj trudnoći pružili informacije o zdravlju deteta. Prva vrsta su skrining testovi koji daju odgovor na to da li postoji verovatnoća da beba ima neke urođene mane, od kojih su neke genetski poremećaji.
Ovi skrining testovi su danas obavezni u svim Domovima zdravlja, odnosno, svaki ginekolog ih preporučuje, jer uz njih i ekspertski ultrazvuk koji se radi oko 11. – 12. nedelje trudnoće, mogu da zaključe da li je u pitanju zdrava beba bez predispozicija za neku genetsku bolest. Ti skrining testovi su Dabl test, tripl test i kvadripl test.
Treba naglasiti da kada se radi prenatalni test ove vrste, dakle samo skrining, on ne može da postavi konačnu dijagnozu, već se pacijentkinja upućuje na dijagnostičke testove. Dabl test, na koji se upućuje svaka trudnica se radi u desetoj nedelji trudnoće.
Dijagnostički prenatalni testovi
Ukoliko dabl test pokaže da postoji verovatnoća da plod ima neke urođene mane ili genetski poremećaj, ginekolozi upućuju trudnice na dijagnostičke prenatalne testove. Danas postoje dve vrste dijagnostičkih prenatalnih testova – invanzivni i neinvanzivni.
Invanzivni testovi su amniocinteza i biopsija horionskih čupica – uzimanje tkiva placente. Amniocinteza je uzimanje uzorka plodove vode i njegovo testiranje. Neinvanzivni prenatalni testovi se rade iz uzorka venske krvi majke i oni su već neko vreme alternativa amniocintezi.
Za prenatalni test iz krvi doktori preporučuju da je pravo vreme za vađenje krvi posle desete nedelje trudnoće, kako bi u uzorku majčine krvi bilo dovoljno bebine.
Dijagnostičkim testovima se može sa do 99,9% tačnosti utvrditi da li kod bebe postoje hromozomske aberacije ili genetske bolesti. U mnogim laboratorijama ćete moći da odaberete paket sa analizama. Logično, što je detaljniji paket, odnosno, što više analiza obuhvata, on je i skuplji. Svaki paket može da bude prilagođen i za blizanačku trudnoću.
Kada se radi prenatalni test u blizanačkoj trudnoći?
Kada je u pitanju blizanačka trudnoća, stvari su malo drugačije nego kod jednoplodnih. Osim što se ove trudnoće uvek vode kao rizične, one zahtevaju malo češće preglede, ali i drugačije datume testiranja, obzirom da je reč o dva ploda. Ukoliko nosite blizance doktor će Vas uputiti na to kada se radi prenatalni test, u laboratorijama se savetuje da se u višeplodnim trudnoćama ovo testiranje radi ne pre dvanaeste nedelje.
Posle koliko vremena stižu rezultati?
Prilikom rada prenatalnog testa iz krvi majke potrebno je čekati na rezultate neko vreme. Razlog za to je činjenica da se iz laboratorije u Srbiji uzorci šalju na analize u matične laboratorije van zemlje. Zbog toga je na rezultate testova potrebno čekati od 10 do 15 dana.
Kome se sve preporučuje neinvanzivno prenatalno testiranje?
Neinvanzivni prenatalni testovi se danas rade mnogo češće nego ranije, čak i ako su rezultati Dabl testa u redu. Mnogi parovi pribegavaju ovim testovima i zbog ranog otkrivanja pola deteta, dok se nekima, bez obzira na rezultate Dabl testa, preporučuje da obavezno urade i skrining iz krvi.
U grupu parova kojima se preporučuje testiranje iz krvi su oni koji su do trudnoće došli nekom od metoda asistirane reprodukcije (vantelesna oplodnja ili insemenacija) ili majkama starijim od 35 godina. U ovim situacijama postoji veća verovatnoća za postojanje abnormalnosti embriona, pa je bolje na ovaj način otkloniti bilo kakvu sumnju.
Osim toga, parovi u čijoj porodici ima određenih genetskih bolesti ili koji pate od različitih autoimunih oboljenja (dijabetes melitus, celijakija, Hašimoto sindrom…) mogu da urade ovakvu vrstu testa kako bi saznali da li beba ima predispozicije da od roditelja ili rođaka nasledi neku bolest.