Vožnja i prometno okruženje psu često donose više nadražaja nego što primećujemo, jer njegovo čulo sluha i mirisa beleži sve što nama promiče.
Zato se napetost kod psa ne ispoljava uvek glasno, već se krije u sitnim signalima poput zevanja, lizanja njuške ili neobične tišine. U nastavku pogledajte kako da ih prepoznate i kako da put i boravak u gužvi prilagodite svom ljubimcu.
Zašto put i gužva mogu opteretiti psa?
Pas se kreće kroz svet pre svega nosom i ušima. Kada ga stavite u automobil, on odjednom dobija mešavinu mirisa plastike, goriva i vaših ruku, uz neprestano ljuljanje koje ne može da predvidi. Čovek u vozilu vidi put ispred sebe i zna kada sledi kočenje ili skretanje. Pas to ne zna, pa je svaka promena brzine za njega iznenađenje.
Zamislite sada šta se događa kada se vožnja završi usred užurbanog prostora. Primer za to je okolina velikog tržnog centra, gde se na malom prostoru okupljaju kolica, deca, zvuci sirene i miris hrane iz obližnjih lokala.
Parkiranje kod shopping centra BIG FASHION Novi Sad u vreme vikend gužve dobar je primer koliko je takvo mesto živo. Za psa koji je malopre bio u mirnom dvorištu to je potpuna promena okruženja, a upravo takav prelaz najviše otkriva koliko mu je prijatno.
Stres se kod pasa nakuplja postepeno. Vožnja koja je sama po sebi blago napeta, pa zatim gužva na izlasku iz auta, mogu da pređu granicu koju bi pas inače lako podneo. Zato je važno da na ceo događaj gledate kao na niz povezanih trenutaka, a ne kao na jedan izlazak.
Kod nekih pasa nelagodnost potiče iz ranijih iskustava, na primer iz vožnje do ordinacije ili iz situacije kada su se uplašili u gužvi. Kod drugih je u pitanju prirodna osetljivost, naročito kod mladih životinja i pasa koji se nisu dovoljno družili u ranom uzrastu. Vi najbolje poznajete svog ljubimca, pa je vaše posmatranje najvredniji alat koji imate.
Kako pripremiti psa za promenu okruženja?
Priprema počinje mnogo pre nego što upalite motor. Ako je pas do sada vožnju povezivao samo sa neprijatnim ishodima, prvi korak je da to iskustvo postepeno promenite. Otvorite vrata automobila dok stoji u dvorištu i pustite psa da ga istraži bez ikakve obaveze. Nagradite ga za mirnoću, a ne za uzbuđenje.
Postepeno možete da uvedete sledeće korake:
- Sedenje u parkiranom autu nekoliko minuta, uz mirnu atmosferu i omiljenu poslasticu.
- Kratko paljenje motora bez vožnje, kako bi pas navikao na zvuk i vibraciju.
- Vožnja do kraja ulice i povratak, pa tek zatim duže relacije.
Svaki od ovih koraka treba da traje onoliko koliko je psu potrebno. Ako primetite da se povlači, dahće ili odbija poslasticu, vratite se na prethodni korak. Žurba ovde ne štedi vreme, nego ga produžava.
Što se tiče samog putovanja, obezbedite psu stabilno i bezbedno mesto, bilo u transporteru ili uz odgovarajući pojas za vozila. Prekrivač ili omiljena igračka poznatog mirisa mogu pomoći da mu prostor bude manje stran.
Pre polaska je dobro da se pas prošeta i isprazni, ali da ne bude prehranjen, jer pun stomak i ljuljanje retko idu zajedno. Ako imate sumnje u mučninu ili izražen strah, posavetujte se sa veterinarom, jer postoje načini da se problem ublaži, a nijedan se ne primenjuje bez stručne procene.
Vožnja treba da bude mirna, sa blagim kočenjem i skretanjem. Pas koji oseća ujednačen ritam ima manje razloga da bude na oprezu. Na dužim relacijama planirajte pauze, kako bi mogao da se protegne i osveži.
Šta posmatrati pri izlasku iz auta?
Trenutak kada se vrata otvore i pas prvi put spusti šape na asfalt često je najrečitiji. Pre nego što ga povedete dalje, zastanite. Posmatrajte kako izlazi, kako drži telo i kuda gleda. Mirno okretanje glave i njuškanje obično znače da je spreman da istražuje, dok ukočen stav i podvijen rep ukazuju na to da mu treba više vremena.
Stres kod pasa prepoznaćete po nizu znakova koji se lako previde:
- učestalo zevanje i lizanje njuške bez očiglednog razloga,
- dahtanje iako nije vruće i nije bilo napora,
- odbijanje poslastica koje inače rado uzima,
- pokušaj da se skloni iza vas ili da se vrati u auto,
- naglo zaustavljanje na mestu ili vučenje u suprotnom pravcu.
Ako nekoliko takvih znakova uočite istovremeno, to je jasna poruka da je okruženje za njega previše zahtevno. Tada nemojte da ga povlačite napred niti da ga smirujete samo rečima. Dovoljno je da se pomerite malo dalje od najveće gužve, na primer na ivicu parkinga, i pustite ga da se smiri.
Dobro je i da imate unapred pripremljen plan. Kraći povodac ili povodac dovoljne dužine daju psu osećaj da može da se pomeri, dok vama ostaje kontrola. Poslastica koju pas posebno voli može da posluži kao nagrada za svaki mirniji pogled ka onome što ga je prvobitno uznemirilo.
Naročito pazite na zvukove koji se iznenada javljaju, poput zatvaranja vrata, zveckanja kolica ili šuštanja kese. Pas na njih može da reaguje i kada se nama čini da nema razloga. Ako se trgne, ne pridajte tome preveliki značaj, ali ni ne ignorišite. Sačekajte da se smiri, pa nastavite polako.
Kada prilagoditi vožnju i boravak potrebama psa?
Ne postoji pravilo koje važi za sve pse. Neki će u gužvi čak i uživati, dok će drugi već posle nekoliko minuta tražiti izlaz. Ono što vam pomaže jeste da plan ne gradite oko svojih potreba, već oko onoga što vaš ljubimac trenutno može da podnese.
Ako ste primetili da je pas napet već u vožnji, skratite boravak na odredištu ili odložite izlazak za neki mirniji deo dana. Gužva radnim danom pre podne drugačija je od vikend popodneva, pa vreme dolaska može da bude presudno. Parkiranje na manje prometnom delu, dalje od ulaza, daje psu priliku da se postepeno uključi u okruženje, umesto da bude bačen u njega.
Prilagođavanje se često tiče i vas. Možda ćete shvatiti da vam kupovina sa psom uz sebe ne odgovara i da je bolje da ga ostavite kod kuće sa nekim poznatim. To nije neuspeh, nego odgovorna procena. Pas koji ne mora da trpi nelagodnost lakše zadržava poverenje u vas.
S druge strane, postepeno privikavanje donosi rezultate. Nekoliko kratkih, mirnih izlazaka u umereno prometno okruženje, uz nagradu i dovoljno pauza, može da izgradi iskustvo koje će psu kasnije olakšati suočavanje i sa zahtevnijim situacijama. Važno je da svaki izlazak završite pre nego što pas dođe do granice, a ne nakon nje.
Povratak kući takođe zaslužuje pažnju. Pas koji je prošao kroz napetu situaciju treba mirno mesto, vodu i vreme da se opusti. Nemojte ga odmah uključivati u nove aktivnosti. Ako se ponaša neobično nekoliko dana, ili ako stres ostavlja izraženije posledice, savetujte se sa veterinarom ili stručnim trenerom.
Na kraju, svaka vožnja i svaki izlazak u gužvu mogu biti prilika da bolje upoznate svog ljubimca. Kada se tempo uskladi sa njegovim mogućnostima, a vaše poverenje ostane čvrsto, prometno okruženje prestaje da bude pretnja i postaje samo još jedno mesto koje pas, uz vas, polako uči da prihvati.