Zdravlje organizma ne zavisi samo od genetike, ve\u0107 i od odluka koje svakodnevno donosimo. <\/p>\n\n\n\n\n\n\n\n
Na\u010din ishrane, kvalitet sna, fizi\u010dka aktivnost i unos hranljivih materija uti\u010du na to kako se ose\u0107amo, koliko energije imamo i kako na\u0161e telo funkcioni\u0161e tokom godina. Iako mnogi po\u010dinju da razmi\u0161ljaju o svom zdravlju tek kada primete prve promene, pravilne navike mogu doprineti o\u010duvanju fizi\u010dke sposobnosti i op\u0161teg stanja organizma.<\/p>\n\n\n\n
Proces starenja podrazumeva postepene promene u mi\u0161i\u0107ima, kostima, ko\u017ei i vezivnim tkivima. Me\u0111utim, brzina i izra\u017eenost pojedinih promena zavise od razli\u010ditih faktora, uklju\u010duju\u0107i na\u010din \u017eivota. Uravnote\u017eena ishrana, redovno kretanje i odgovaraju\u0107i odmor mogu pomo\u0107i organizmu da du\u017ee odr\u017eava svoje funkcije.<\/p>\n\n\n\n
Posebnu pa\u017enju treba posvetiti navikama koje je mogu\u0107e primenjivati bez velikih promena svakodnevnog rasporeda. \u010cak i manje korekcije mogu imati zna\u010daj kada ih dosledno sprovodimo tokom du\u017eeg perioda.<\/p>\n\n\n\n
Tokom \u017eivota telo prolazi kroz razli\u010dite fiziolo\u0161ke promene. Mi\u0161i\u0107na masa mo\u017ee postepeno da se smanjuje, metabolizam se menja, a oporavak nakon fizi\u010dkog napora kod nekih osoba traje du\u017ee nego ranije. Istovremeno dolazi do promena u strukturi ko\u017ee, kostiju i zglobova.<\/p>\n\n\n\n
Jedan od va\u017enih procesa jeste smanjenje proizvodnje pojedinih strukturnih proteina. Ove promene postaju primetnije tokom odraslog doba, ali njihov intenzitet nije isti kod svih ljudi. Genetika, hormonske promene, izlo\u017eenost suncu, pu\u0161enje i na\u010din ishrane mogu uticati na njihovo ispoljavanje.<\/p>\n\n\n\n
Zbog toga odr\u017eavanje zdravlja treba posmatrati kao dugoro\u010dan proces. Umesto povremenih promena, korisnije je uspostaviti rutinu koja obuhvata raznovrsnu ishranu, fizi\u010dku aktivnost i redovan odmor.<\/p>\n\n\n\n
Ishrana obezbe\u0111uje organizmu energiju i hranljive materije neophodne za svakodnevno funkcionisanje. Proteini u\u010destvuju u izgradnji i obnovi tkiva, ugljeni hidrati predstavljaju va\u017ean izvor energije, dok masti imaju ulogu u funkcionisanju \u0107elijskih membrana i brojnim drugim procesima.<\/p>\n\n\n\n
Posebno je va\u017eno obezbediti dovoljan unos vitamina i minerala. Vitamin C u\u010destvuje u normalnom stvaranju kolagena, kalcijum doprinosi odr\u017eavanju kostiju, dok cink ima ulogu u sintezi proteina i normalnom funkcionisanju imunskog sistema.<\/p>\n\n\n\n
Svakodnevni jelovnik treba da uklju\u010duje povr\u0107e, vo\u0107e, integralne \u017eitarice, mahunarke i odgovaraju\u0107e izvore proteina. Riba, jaja, mle\u010dni proizvodi i nemasno meso mogu doprineti zadovoljavanju nutritivnih potreba.<\/p>\n\n\n\n
Va\u017ena je i raznovrsnost. Nijedna pojedina\u010dna namirnica ne mo\u017ee obezbediti sve \u0161to organizmu treba, pa je kombinovanje razli\u010ditih grupa hrane pouzdaniji pristup od oslanjanja na jedan proizvod.<\/p>\n\n\n\n
Kolagen<\/a> je jedan od najzastupljenijih proteina u ljudskom organizmu. Nalazi se u ko\u017ei, kostima, hrskavici, tetivama i drugim vezivnim tkivima. Njegova osnovna uloga jeste da doprinosi njihovoj strukturi i mehani\u010dkoj otpornosti.<\/p>\n\n\n\n Sa godinama dolazi do promena u stvaranju i organizaciji kolagenskih vlakana. Na ko\u017ei se to mo\u017ee primetiti kroz smanjenje elasti\u010dnosti i pojavu bora, dok promene u drugim tkivima predstavljaju deo slo\u017eenog procesa starenja.<\/p>\n\n\n\n Organizam sam proizvodi kolagen koriste\u0107i aminokiseline i druge neophodne materije. Za ovaj proces va\u017eni su odgovaraju\u0107i unos proteina i vitamin C, koji u\u010destvuje u stvaranju normalnog kolagena.<\/p>\n\n\n\n Na tr\u017ei\u0161tu se nalaze i suplementi koji sadr\u017ee hidrolizovani kolagen, odnosno kolagenske peptide. Pojedina klini\u010dka ispitivanja ukazuju na mogu\u0107nost pobolj\u0161anja odre\u0111enih pokazatelja hidratacije i elasti\u010dnosti ko\u017ee, kao i ubla\u017eavanja tegoba u pojedinim grupama osoba sa bolovima u zglobovima. Ipak, rezultati nisu ujedna\u010deni, a kvalitet dokaza i dugoro\u010dni efekti zahtevaju dodatna ispitivanja.<\/p>\n\n\n\n Zbog toga suplementaciju ne treba posmatrati kao zamenu za pravilnu ishranu, fizi\u010dku aktivnost ili medicinsko le\u010denje. Pre kupovine korisno je proveriti sastav proizvoda, poreklo sastojaka i dostupne podatke o njegovoj efikasnosti.<\/p>\n\n\n\n Redovno kretanje predstavlja jednu od najva\u017enijih navika za o\u010duvanje funkcionalnosti organizma. Fizi\u010dka aktivnost doprinosi odr\u017eavanju mi\u0161i\u0107ne snage, pokretljivosti zglobova i zdravlja kardiovaskularnog sistema.<\/p>\n\n\n\n Nije neophodno svakodnevno odlaziti u teretanu. Brzo hodanje, vo\u017enja bicikla, plivanje i ve\u017ebe sa sopstvenom te\u017einom mogu biti korisni oblici aktivnosti. Va\u017eno je odabrati optere\u0107enje koje odgovara uzrastu, zdravstvenom stanju i fizi\u010dkoj pripremljenosti.<\/p>\n\n\n\n Prema <\/a>preporukama Svetske zdravstvene organizacij<\/a> koje prenosi Institut \u201eBatut\u201c, odraslim osobama preporu\u010duje se 150 do 300 minuta aerobne aktivnosti umerenog intenziteta nedeljno.<\/p>\n\n\n\n Posebnu ulogu imaju ve\u017ebe snage, jer poma\u017eu u o\u010duvanju mi\u0161i\u0107ne mase. Postepeno pove\u0107avanje optere\u0107enja omogu\u0107ava mi\u0161i\u0107ima da se prilago\u0111avaju naporu, dok odgovaraju\u0107i odmor izme\u0111u treninga podr\u017eava oporavak.<\/p>\n\n\n\n San nije samo period odmora. Tokom spavanja odvijaju se procesi va\u017eni za regulaciju hormona, funkcionisanje imunskog sistema, pam\u0107enje i oporavak nakon dnevnih aktivnosti.<\/p>\n\n\n\n Odraslim osobama naj\u010de\u0161\u0107e se preporu\u010duje izme\u0111u sedam i devet sati sna tokom no\u0107i, uz individualne razlike. Dugotrajan nedostatak sna mo\u017ee nepovoljno uticati na koncentraciju, raspolo\u017eenje, metabolizam i fizi\u010dke sposobnosti.<\/p>\n\n\n\n Za kvalitetniji san korisno je uspostaviti pribli\u017eno isto vreme odlaska na spavanje i bu\u0111enja. Prostorija treba da bude zamra\u010dena, tiha i odgovaraju\u0107e temperature, a unos kofeina u kasnim popodnevnim i ve\u010dernjim satima trebalo bi ograni\u010diti.<\/p>\n\n\n\n Tako\u0111e, fizi\u010dka aktivnost tokom dana mo\u017ee doprineti kvalitetu sna. Me\u0111utim, veoma intenzivni treninzi neposredno pre odlaska u krevet kod pojedinih osoba mogu ote\u017eati uspavljivanje.<\/p>\n\n\n\n Ko\u017ea je svakodnevno izlo\u017eena spolja\u0161njim uticajima koji mogu ubrzati pojavu vidljivih znakova starenja. Me\u0111u njima posebno mesto zauzima ultraljubi\u010dasto zra\u010denje, koje doprinosi o\u0161te\u0107enju kolagenskih vlakana i promenama u pigmentaciji.<\/p>\n\n\n\n Redovna za\u0161tita od sunca predstavlja jednu od najkorisnijih preventivnih mera. Dermatolozi preporu\u010duju upotrebu preparata \u0161irokog spektra za\u0161tite sa SPF faktorom 30 ili vi\u0161im, uz odgovaraju\u0107u koli\u010dinu i ponovno nano\u0161enje tokom du\u017eeg boravka na otvorenom.<\/p>\n\n\n\n Pored za\u0161tite od sunca, va\u017ena je i pravilna nega. Blaga sredstva za \u010di\u0161\u0107enje i hidratantne kreme mogu pomo\u0107i o\u010duvanju ko\u017ene barijere i smanjenju gubitka vlage.<\/p>\n\n\n\n Treba izbegavati preteranu upotrebu agresivnih preparata, naro\u010dito kada izazivaju crvenilo, perutanje ili iritaciju. Rutinu nege najbolje je prilagoditi tipu ko\u017ee i njenim trenutnim potrebama.<\/p>\n\n\n\n Voda u\u010destvuje u regulaciji telesne temperature, transportu hranljivih materija i brojnim metaboli\u010dkim procesima. Nedovoljan unos te\u010dnosti mo\u017ee izazvati \u017ee\u0111, glavobolju, umor i smanjenje fizi\u010dke sposobnosti.<\/p>\n\n\n\n Potrebe za vodom zavise od telesne mase, ishrane, klimatskih uslova i nivoa fizi\u010dke aktivnosti. Zbog toga ne postoji jedna koli\u010dina koja odgovara svima. Korisno je unos te\u010dnosti rasporediti tokom dana i pove\u0107ati ga kada su temperature visoke ili tokom poja\u010danog znojenja.<\/p>\n\n\n\n Pored hidratacije, va\u017eno je obratiti pa\u017enju na dugotrajan stres. Hroni\u010dna izlo\u017eenost stresu mo\u017ee nepovoljno uticati na san, raspolo\u017eenje, apetit i op\u0161te zdravstveno stanje.<\/p>\n\n\n\n Redovne \u0161etnje, fizi\u010dka aktivnost, vreme provedeno sa porodicom i prijateljima, kao i planiranje dnevnih obaveza mogu pomo\u0107i u njegovom ubla\u017eavanju. Va\u017eno je odvojiti vreme za aktivnosti koje omogu\u0107avaju psihi\u010dki odmor, a <\/a>hobiji koji podsti\u010du kretanje i dru\u017eenje<\/a> mogu biti prijatan na\u010din da se ove navike odr\u017ee i u starijem dobu.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Zdravlje organizma ne zavisi samo od genetike, ve\u0107 i od odluka koje svakodnevno donosimo.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":437,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[21],"tags":[],"yoast_head":"\nZa\u0161to je fizi\u010dka aktivnost va\u017ena za mi\u0161i\u0107e i zglobove?<\/h2>\n\n\n\n
Kako kvalitetan san uti\u010de na oporavak organizma?<\/h2>\n\n\n\n
Kako za\u0161tititi ko\u017eu od prevremenih promena?<\/h2>\n\n\n\n
Za\u0161to su hidratacija i upravljanje stresom va\u017eni za zdravlje?<\/h2>\n\n\n\n